Da nije lako biti roditelj i da ima puno izazova podizati decu u današnje vreme, na najbolniji način život nas je opomenuo 3. maja ove godine kada se desila nesreća u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu. Ipak, kako kažu i naši stari, nikada nije vreme za porodicu, jer uvek ima nešto preče da se obavi, završi, i samo još ovo i samo još ono, vreme je teško, vremena su “luda”. Sugrađani se sve teže i kasnije odlučuju za brak i stvaranje porodice, na to utiču brojni faktori, te je zato važno pričati o tome šta je to što muči naše sugrađane kakvi su im strahovi i kako im se može pomoći. Baš zato je bitna incijativa od strane UNICEF-a da jun mesec postane mesec posvećen roditeljstvu.
O značaju planiranju porodice i savremenom roditeljstvu razgovaramo sa Nikolom Savićem MA, master nastavnikom zdravstvene nege, doktorantom preventivne medicine.
Koliko dugo se obeležava jun kao mesec roditeljstva i koji je cilj ovih aktivnosti?
Jun se kao mesec roditeljstva, globalno posmatrano obeležava petu godinu, inicijativa je potekla od
strane UNICEF-a i naišla je na lepe reakcije javnosti i društva. Cilj altivnosti koje se realizuju u ovom
mesecu usmerene su na podsticaj roditeljstva, osnaživanje porodice, kapaciteta roditelja, staratelja i
dece. Veoma je važno da roditeljstvo bude tema javnog diskursa, da sve aktivnosti budu usmerene na
podršku roditeljima i stvaranju uslova za otvoren dijalog o roditeljstvu, koje nije uvek lako, ali uz podršku
porodice, zajednice i institucija, može biti sa manje barijera.
Koliko često se mladi ljudi odlučuju na ovako važan korak?
U savremenom svetu, u kakvom živimo danas, pomerile su se granice roditeljstva, mladi sve češće
odlučuju da se ostvare u ovoj ulozi u tridesetim godinama, nekada i kasnije, dok to na primer nije bio
slučaj ako pogledamo statistiku od pre nekoliko decenija. Biološki posmatrano, u medicinskom smislu,
idealno je da se osoba ostvari kao roditelj u ranim dvadesetim godinama, posebno kada je reč o ženi.
Međutim, u današnje vreme, ta granica je pomerena zbog faktora socijalne sredine, školovanja,
prioriteta u karijeri i drugačijim stilom života. Roditelj se postaje dobijanjem deteta, puno faktora utiče
na to, nekada rane dvadesete godine nisu trenutak za ovaj važan korak, mladi roditelji često nisu
samostalni u brizi o detetu i planiranje porodice nije funkcionalno.
Koliko je važno da porodica bude planirana?
Smatram da je za zasnivanje funkcionalne porodice izuzetno važno da porodica bude planirana i da deca
budu željena. Planiranje porodice zapravo znači pravo svih lica da sami određuju broj dece, razmak
između porođaja ili odluku da uopšte nemaju decu. Planiranje porodice je jedno od osnovnih ljudskih
prava ali i odgovornost i obaveza. Mladi ljudi u današnjem vremenu treba da budu motivisani za
planiranje porodice, različitim društvenim uslovima, podršci institucija roditeljstvu i deci, ali i
osnaživanjem roditelja za preuzimanje pune odgovornosti prema detetu.
Koji su to sve faktori koji utiču na planiranje porodice?
Faktori koji utiču na planiranje porodice su zaista brojni, a mnoge od njih moramo tretirati individualno.
Socijalni faktori su najdominantniji u savremenom roditeljstvu, položaj roditelja u društvu, partnerski
odnosi, sklopljeni brakovi, razvodi, predstavljaju socijalne vrste faktora uticaja. Takodje, jako velika
grupa faktora koji utiču na planiranje porodice su medicinski aspekti planiranja porodice. Kontracepcija
je metod izbora u planiranju porodice, ona je najopravdanija, ali nije uvek najčešće i primenjivana.
Kontracepcija u vidu prezervativa i hormonskih tableta se najčešće preporučuje u kontroli radjanja, pre
svega da bi se izbegao namerni prekid trudnoće ili abortus, koji može imati ozbiljne posledice po zdravlje
žene i može uticati na njenu plodnost u kasnijem periodu kada bude želela da se ostvari kao majka.
Polno prenosive infekcije takodje utiču na plodnost, izloženost stresu, štetnim navikama kao što su
konzumiranje alkohola ili cigareta, hronične bolesti i drugo.
Da li je za funkcionalnu porodicu potrebno prisustvo oba roditelja?
Za pravilan razvoj dece od velikog je značaja da budu aktivno uključena oba roditelja. Zdravi partnerski
odnosi i porodična kohezija su najbolja osnova za uspešno roditeljstvo. Odnos sa oba roditelja pomaže u
izgradnji samopouzdanja, osećaja sigurnosti i emocionalne stabilnosti. Ovo je veoma važno i sa aspekta
roditelja, koji se zajedno lakše nose sa roditeljskim ulogama i obavezama. Ne znači da je svaka porodica
funkcionalna ako su prisutna oba roditelja, porodica može biti funkcionalna i kada je samo jedan roditelj
prisutan, zbog različitih životnih okolnosti. U našoj sredini, kao još uvek kolektivističkom društvu, imamo
pedagoški gledano “pozitivan upliv trećeg lica”, odnosno na formiranje i razvoj deteta utiče i šira
porodica, bake, deke, tetke i drugi članovi.
Kakva sredina je najpodsticajnija za roditeljstvo?
Sa aspekta porodice, najpodsticajnija sredina je ona u kojoj roditelji osećaju sigurnost i podršku šire
zajednice u kojoj žive i odgajaju decu. Sa aspekta dece, najpodsticajnija sredina za pravilan razvoj je
sredina koja se temelji na toleranciji, razumevanju, sredina u kojoj se razvijaju pravilni obrasci ponašanja
i ono najvažnije, ona u kojoj se deca osećaju voljena, željena i podržana. Veoma je važno da pored
materijalnih dobara i socijalne sigurnosti, deca budu u istinski zdravoj sredini, u kojoj se poštuju vaspitne
norme i podstiče razvoj deteta kao individue. Veoma je važno da deca usvajaju navike, šta je to dobro, a
šta ne, ali uvek uz razgovor, strpljenje i razumevanje, nikada model vaspitanja ne treba da bude uslovljen
kaznom i nagradom, posebno ne fizičkim kažnjavanjem deteta, što može ostaviti trajne posledice na
fizičko i psihičko zdravlje deteta i rezultiraće socijalno neprihvatljivim ponašanjem u kasnijem periodu.
Šta je ono što bi ste poručili mladim roditeljima danas?
Da više vremena posvete svojoj deci. Da pričaju sa svojom decom kao da su najmudrija, najbolja,
najlepša i najčarobnija bića na Zemlji, jer ono u šta veruju to će i postati, a u današnjem vremenu,
najveći uspeh za svakog roditelja je da postanu dobri i časni ljudi.