U ova vremena kada se poezija piše u kodovima a osećanja iskazuju kroz storije i lajkove, umetnost mi nikada nije više no sada počela da liči na kakvu kokoš bez perja. Ono jeste da ona i dalje nosi jaja, ali je bez perija, nikakva, bezlična, jadna, ogoljena. E, tako mi jadna poezija se kao goloždrava kokoš šeta kroz ovaj milenijum, traži svoje gnezdo da ga svije, ali, nekako, ništa ostavila iza sebe, nije… Nema slova na papiru koja će se pamtiti, nema naslova, kraja i početka. Storiji se brišu, reel-sovi se skroluju, postovi ne lajkuju. I šta će onda jadna poezija? Ko će da je pamti, čita, voli? Baš zato sam rešila da ovaj portal bude most koji spaja moderno doba i prošlost. Zato ću vam svaki put pisati o poeziji, o pesmama…
Imala sam čast da prisustvijem proslavi sto godina od rođenja poznatog pesnika Rasula Gamzatova u Ruskom domu. Pored izložbe fotografija koja prati život i stvaralaštvo velikog pisca, predstavljena je i njegova prva zbirka pesama u prevodu na srpski jezik “Daleki vrh izgleda blizu”. Ovo je prva zbirka pesama prevedena na srpski jezik i na taj način naši čitaoci će imati priliku da se upoznaju sa neverovatno talentovanim piscem koji je pisao o otadžbini, svom rodnom mestu, o narodu, običajima, ali ono što je svakako po meni najjači utisak je ljubav koju je iskazao prema svojoj majci… Za to doba i strogo patrijahalno vreme, ovakav način sagledavanja položaja žene, njene muke i nedaće Rasul je pretočio u stihove:
“Na ruskom “mama”, na gruzijskom “nana”, A na avarskom – odmilja “baba”. Od hiljade reči zemlje i okeana Ovu reč prati posebna sudba.
Prva reč kojom uspavljuju nas, Ponekad uđe u krug zadimljen Na usnama vojnika u samrtni čas Poslednje zvono u poslednji tren.
Na ovu reč nikada ne pada sena, I, možda baš zato u tišini toj Druge reči pred njom na kolena Kleknu da se ispovede njoj…
Deo iz pesme “Mama”.
Ko je bio Rasul Gamzatov
Rasul Gamzatovič Gamzatov rođen je 8. septembra 1923. godine u jednom od sela Dagestana. Svoje prve pesničke redove napisao je u detinjstvu.
Odgoj dečaka u početku je obavljao njegov otac Gamzat, narodni pesnik Dagestana. Sinu je čitao pesme, pričao priče i priče koje su probudile um i maštu Rasula. Gamzatov je objavio svoje prve pesme u lokalnim novinama.
Rasul Gamzatov je stekao dobro pedagoško obrazovanje, a zatim je neko vreme radio kao učitelj u školi koja danas nosi ime njegovog slavnog oca.
Stekavši pedagoško iskustvo, Rasul je 1945. godine ušao u Književni institut u glavnom gradu SSSR-a. U to je vreme već imao nekoliko objavljenih knjiga. Dok je studirao na institutu, Rasul je otkrio svet bez dna ruske književnosti, što se odrazilo na njegov kasniji rad.
Njegova supruga Patimat, koja je bila osam godina mlađa od pesnika pratila ga je kroz njegov umetnički život. Radila je kao umetnička kritičarka u jednom od dagestanskih muzeja. Rasul Gamzatov je otac tri kćeri. Strastveno je sanjao sina, ali se nakon rođenja treće kćeri pomirio sa sudbinom.
Pesnik je preminuo 3. novembra 2003. Patio je od Parkinsonove bolesti, ali do posljednjeg dana nije gubio optimizam u životu. Odlikovan je mnogim počastima, medaljama, posebno poštovanje uživao je i od strane samog predsednika Rusije, Vladimira Putina.
