Ne može se više ni u toalet otići a da se ne ponese mobilni telefon, ono, kad već sedim daj da nešto gledam. Bolje rečeno, kako oči otvorimo drndamo telefon, pa se posle pitamo, majku mu, kao da sve češće zaboravljam stvari… Jesam pošla il’ sam došla? A šta smo danas sve videli, koliko je informacija nebitnih prošlo kroz naš mozak, to samo Bog i mozak znaju.
Što dalje implicira da se i nauka zapitala: Kako idemo sve dalje i dalje u digitalno doba, važno je da budemo svesni kako tehnologija koju koristimo utiče na naše mentalno zdravlje i kognitivne funkcije. Idemo korak po korak, pa sve lepo da obrazložimo.
Šta je demencija?
Demencija je medicinski termin koji opisuje pad sposobnosti razmišljanja i utiče na pamćenje, jezik i rasuđivanje, zbog promena u mozgu.
Simptomi demencije se kreću od blagih do teških i mogu imati značajan uticaj na nečije funkcionisanje i kvalitet života.
Neki stručnjaci koriste termin „digitalna demencija“ da opišu kognitivne promene povezane sa prekomernom upotrebom tehnologije. Iako digitalna demencija nije stvarno stanje, istraživanja sugerišu da prekomerna upotreba tehnologije može dovesti do promena sličnih demenciji i možda čak povećati rizik od demencije.
U nastavku ćemo istražiti više o tome šta je digitalna demencija, uključujući korake koje možete preduzeti da smanjite potencijalno štetne efekte viška vremena ispred ekrana.
Da li je „digitalna demencija“ stvarno stanje?
Digitalna demencija, termin koji je skovao nemački neuronaučnik i psihijatar Manfred Špicer 2012. godine, opisuje promene u spoznaji kao rezultat prekomerne upotrebe tehnologije.
Iako digitalna demencija nije stvarno zdravstveno stanje koje se može dijagnostikovati, teorija da prekomerna upotreba tehnologije negativno utiče na spoznaju može imati naučne vrednosti. U stvari, nekoliko studija je pronašlo vezu između korišćenja interneta, „vremena ispred ekrana“ i kognitivnih promena.
Jedna studija iz 2022. Trusted Source istraživala je uticaj sedentarnog ( stalan, stalno nastanjen; koji mnogo sedi, naviknut na mnogo sedenje) ponašanja, uključujući korišćenje računara i gledanje televizije, na ukupan rizik od demencije.
Prema rezultatima, više vremena utrošenog na kognitivno pasivno ponašanje – poput gledanja televizije – dovelo je do povećanog rizika od demencije, bez obzira na nivoe fizičke aktivnosti. Međutim, kognitivno aktivne pasivne aktivnosti – poput korišćenja računara – bile su povezane sa manjim rizikom od demencije.
U drugom pregledu iz 2023. Trusted Source, istraživači su pronašli dokaze da prekomerna upotreba ekrana negativno utiče na izvršno funkcionisanje i radnu memoriju, između ostalih promena, i kod dece i kod tinejdžera.
Druga velika studija Pouzdani izvor objavljena 2023. analizirala je odnos između sedentarnih aktivnosti zasnovanih na ekranu i rizika od demencije kod preko 462.000 učesnika. U ovoj studiji, istraživači su procenili i korišćenje računara i gledanje televizije.
Pazi sad:
Rezultati studije su otkrili da je više od 4 sata vremena pred ekranom dnevno povezano sa povećanim rizikom od vaskularne demencije, Alchajmerove bolesti i demencije svih uzroka kod učesnika. Pored toga, viši nivoi dnevnog vremena ispred ekrana takođe su povezani sa fizičkim promenama u određenim delovima mozga.
Simptomi digitalne demencije
Digitalna demencija nije stanje koje se može dijagnostikovati, tako da je teško tačno reći koji su simptomi. Međutim, kao što ime govori, neki od simptoma mogu biti slični onima kod demencije, kao što su:
- problemi sa kratkoročnim pamćenjem,
- lako gubi ili zaboravlja stvari,
- ima poteškoća da se seti reči,
- imate problema sa multitaskingom.
Slično kao kod demencije, digitalna demencija takođe može izazvati promene u komunikaciji, fokusu, rasuđivanju i još mnogo toga. Takođe nije neuobičajeno da višak vremena ispred ekrana dovodi do promena u snu i raspoloženju, koje takođe imaju značajan uticaj na funkciju mozga.
Logično pitanje:
Kako sprečiti digitalnu demenciju?
Tehnologija nam je omogućila da napravimo ogroman napredak u društvu — od povezivanja sa ljudima širom sveta do poboljšanja efikasnosti u našim učionicama i bolnicama, i još mnogo toga.
Ali, ne može se poreći da prekomerna upotreba tehnologije negativno utiče na naš mozak. Sa istraživanjima koja sugerišu da tinejdžeri provode otprilike 6 sati dnevno na svojim telefonima, jasno je da je umerenost ključ za borbu protiv digitalne demencije.
Dakle, evo nekoliko koraka koje možete preduzeti da biste se odvojili od ekrana i nadoknadili negativan uticaj prekomerne upotrebe tehnologije:
Ograničite telefonska obaveštenja: Jedan od načina da izbegnete da stalno budete na telefonu ili ispred ekrana jeste da ograničite broj obaveštenja koja primate. Ako određeno obaveštenje nije hitno, razmislite o tome da ga utišate – ili da ga se potpuno rešite.
Ograničite pasivno vreme za medije: Ovo može izgledati drugačije u zavisnosti od toga kako provodite svoje vreme. Postoje aplikacije koje mogu ograničiti prekomerno vreme pomeranja. Ili možete kombinovati vreme provedeno gledajući svoju omiljenu emisiju sa korišćenjem sobnog bicikla ili seta malih tegova.
Pronađite druge stvari na koje ćete se usredsrediti: Svi smo krivi što posežemo za telefonom ili daljinskim kada vam je dosadno, ali kada ste poslednji put pročitali knjigu ili otišli u šetnju? Iako ove aktivnosti mogu zahtevati više truda, pripremite se za uspeh tako što ćete imati pri ruci dobru knjigu ili već odabranu zabavnu destinaciju.
Odvojite vreme za opuštanje i povezivanje: Smanjenje vremena ispred ekrana ne znači da ga se potpuno rešite. Razmislite o tome da svaki dan odvojite deo vremena za skrolovanje, igranje video igrica ili gledanje televizije. Podešavanje tajmera može pomoći.
A ako ste roditelj koji traži načine da skrati vreme vašeg deteta ispred ekrana, počnite tako što ćete pokrenuti razgovor o tome zašto je ta umerenost važna. Objasnite zašto pokušavate da ograničite vreme ispred ekrana i vežbajte da nadgledate i pravite promene zajedno, kao porodica.