Lagano se spremamo za jesen a vala i zimu, što znači da je vreme kad se u domaćinstvima širom Srbije spremaju najbolje domaće rakije. Voće je zrelo, kazani se užurbano pripremaju, a majstori rakije spremaju se da pokažu svoje umeće. U ovom periodu, kada lišće počne da menja boje, najviše se pažnje posvećuje rakijama od šljive, kruške, jabuke, ali i dunje i grožđa.
Dakle, šta se sve sada peče i kako prepoznati pravu domaću rakiju? Hajde da zavirimo u svet rakija i otkrijemo tajne najboljih napitaka.
Šta se sada peče?
1. Šljivovica: Kraljica srpskih rakija! Septembar i oktobar su pravi meseci za pečenje šljivovice. Najbolje sorte šljiva za ovu rakiju su požegača, crvena ranka i trnovača. Za pravu šljivovicu, plodovi moraju biti zreli i zdravi, bez trulih delova. Šljive se prvo melju ili seckaju, a zatim stavljaju u fermentaciju. Nakon nekoliko nedelja, kad se voće dobro ukiseli, sledi pečenje u kazanu.
2. Kruškovača: Sad je pravo vreme za rakiju od krušaka, posebno od viljamovke, koja daje rakiji prepoznatljiv slatkasti miris i blag ukus. Kruške se pripremaju na sličan način kao i šljive – melju se i ostavljaju da fermentišu pre pečenja.
3. Jabukovača: Ova rakija je sve popularnija, naročito u krajevima gde ima puno jabuka. Jabukovača se pravi od slatkih i sočnih jabuka, a najbolji rezultat se postiže kad se kombinuju različite sorte.
4. Dunjevača: Rakija od dunja je pravi delikates, poznat po svojoj aromi i intenzivnom ukusu. Dunje se moraju dobro usitniti pre fermentacije, a proces je sličan kao i kod drugih voćnih rakija.
5. Lozovača i komovica: Grožđe se sada bere, što znači da je vreme za lozovaču i komovicu. Lozovača se pravi od grožđa, dok se komovica pravi od ostataka, odnosno komine, posle ceđenja soka za vino. Ove rakije imaju specifičan, jak miris grožđa i često su bistre i jake.
Kako se pravi šljivovica?
Proces pravljenja šljivovice počinje sa pažljivom selekcijom šljiva. Biraju se samo najzrelije i najkvalitetnije šljive, koje se zatim melju. Tako usitnjene šljive ostavljaju se da fermentišu u velikim posudama. Tokom fermentacije, šećeri iz voća pretvaraju se u alkohol.
Nakon fermentacije, koja traje nekoliko nedelja, šljive su spremne za pečenje. Pečenje se obavlja u kazanu, gde se masa zagreva dok alkohol ne ispari. Para alkohola se kondenzuje i skuplja u tečnost – i tako nastaje rakija. Prva tečnost koja izlazi, tzv. „prvenac“, obično se odvaja jer sadrži metanol i druge neželjene supstance.
Kako prepoznati dobru rakiju?
Prepoznavanje prave rakije je umetnost sama po sebi. Evo nekoliko saveta kako da znate da ste „uboli“ pravu rakiju:
- Miris: Dobra rakija ima čist, voćni miris. Ako osetite jak miris alkohola ili neprijatan miris, to može značiti da rakija nije dobro pečena ili da je previše stara.
- Ukus: Prava rakija ima bogat i pun ukus. Ukus treba da bude uravnotežen, bez gorčine ili preterane slatkoće. Šljivovica bi, na primer, trebala da ima blago sladak i voćni ukus, dok lozovača ima karakterističan ukus grožđa.
- Bistrina: Rakija treba da bude bistra, bez mutnoće. Mutna rakija može ukazivati na nečistoće ili na nedovoljno dobru filtraciju.
- Miris na ruci: Stari trik kaže da treba sipati malo rakije na ruku i protrljati. Ako miris ostane prijatan, to je dobar znak. Ako osetite miris sirćeta ili drugih hemikalija, rakija nije kvalitetna.
Zaključak
Jesenski dani su vreme kad se peče najbolja rakija. Bez obzira da li je reč o šljivovici, kruškovači, jabukovači ili lozovači, tajna dobre rakije je u kvalitetnom voću, strpljivom pečenju i umeću majstora rakije. Uživajte u pravljenju i degustaciji rakija, ali uvek sa merom – jer najbolja rakija je ona koja se pije u dobrom društvu i s ljubavlju.