Poverenica Brankica Janković je prilikom predstavljanja rezultata istraživanja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“ i „Odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji“ u Sava Centru rekla da je istraživanje pokazalo da su siromašni, Romi i žene među grupama stanovništva koje su najčešće diskriminisane u Srbiji, dok se zapošljavanje, obrazovanje i zdravstvo izdvajaju kao oblasti u kojima postoji najviše diskriminacije.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je istraživanja „Odnos građana i građanki o diskriminaciji u Srbiji“ i „Odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji“ uz podršku zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope „Borba protiv diskriminacije i promocija različitosti u Srbiji“ kao deo programa „Horizontal Faciliti za Zapadni Balkan i Tursku“.
„Kod građana i građanki je evidentan viši stepen prepoznavanja diskriminacije i neophodnost da se diskriminatorno ponašanje sankcioniše. Odgovori ispitanika, takođe, ukazuju da postoji socijalna distanca prema određenim društvenim grupama. Nažalost, prema percepciji građana nije došlo do značajnog smanjenja diskriminacije, ali nas u instituciji ohrabruje da su građani upoznati sa radom Poverenika i znaju da postoji mehanizam zaštite od diskriminacije, i to u ne malom procentu. Evidentno je da se percepcija građana o najdiskriminisanijim društvenim grupama poklapaju sa praksom Poverenika i pritužbama koje stižu u instituciju. Sve ovo nam govori da svi nadležni moraju usmeriti dodatne mere i aktivnosti u cilju unapređenja, pre svega, položaja siromašnih, Roma i žena, ali i svih drugih građana i građanki”, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Prema migrantima koji prolaze kroz Srbiju pokazuje se najveći stepen distance.
Analiza odgovora o zastupljenosti diskriminacije prema konkretnim grupama pokazuje da najveći broj ispitanika smatra da je ona veoma ili uglavnom prisutna prema Romima (61%), ženama (50%), starijima (44%), migrantima (43%), osobama sa HIV/AIDS-om (41%) i tražiocima azila (37%). Kada se postavlja pitanje prisutnosti govora mržnje, najveći broj ispitanika smatra da je ovakav govor veoma često i često prisutan na društvenim mrežama (74%), u političkom govoru (72%), na televiziji i na internet portalima (po 67%), kao i na sportskim događajima (66%) i u svakodnevnom govoru (61%). Najveći procenat ispitanika smatra da mediji ne posvećuju dovoljno pažnje diskriminaciji (71%).
Čini se da su negativni stavovi o rodnoj nejednakosti manje izraženi u sferi rada, obrazovanja i politike, ali porodični život čini se i dalje predstavlja oblast sa tradicionalnim shvatanjima rodnih uloga. Kako bi se narodski reklo, “da se zna gde je ženi mesto”.
Istraživanje kaže da 49% ispitanika smatra da porodični život trpi kada žena ima posao sa punim radnim vremenom.
Dobre i loše strane rezultata istraživanja su tu a jedna od onih koje svakako su zabrinjavajuća jeste činjenica da:
Jedna trećina ispitanika predstavnika organa javne vlasti ne zna da li je diskriminacija zabranjena u Srbiji, što je značajan pad u odnosu na istraživanje iz 2018. godine.
Takođe, ispitanici predstavnici organa javne vlasti ocenjuju relativno pozitivno angažovanje države oko suzbijanja diskriminacije, a najmanje ocenjuju da sudovi i tužilaštva tretiraju jednako sve građane.
Političari da pripaze na govor
Na naše pitanje kakvu bi poruku kao poverenica Brankica Janković poslala poslanicima u Skupštini kada je govor diskriminacije i mržnje u pitanju, s obzirom da čak više od 70 posto ispitanika smatra da diskriminativni narativ dolazi upravo od političara, poručila im je sledeće:
“Neka pročitaju rezultate ovog istraživanja i da na pravi način sagledaju zabrinjavajuće trendove. Oni bi trebali da budu ti, a tako im Zakon nalaže i kaže kao i naš Ustav, da bi upravo oni trebalo da promovišu toleranciju i ravnopravnost i jedan ljudski odnos prema onim našim sugrađanima koji i jesu u većem riziku od diksriminacije i češće su im izloženi”, izjavila je poverenica.