Kako sam sam sebi i gazda i zaposleni, rešila sam da ovaj portal posvetin onima koji me čitaju, pa tako da sve što i napišete biće objavljeno vama samima. Baš zato sam rešila da vas pozovem da šaljete vaše priče, pesme, ono što kažu, da date srcu oduška. Tako je jedna mama Sandra Rajković poželela da sa vama podeli svoju pesmu pod nazivom “Kada stvarno odrastu?”
Kada stvarno odrastu?
Možda kada je prvi put ostaviš u vrtiću, a ona se baci vaspitačici u zagrljaj i više ne obraća pažnju na tebe? Samo ti, eventualno, mahne…
Kada prvi put uđe u kupatilo, sama upalivši svetlo, prinese pomoćni stepenik, popne se, opere ruke (sapunom!) i izađe sa suvim, obrisanim rukama kao da to radi već godinama?
Kada je vidiš kako roni na treningu, bez imalo straha, a do juče si se pitala kad će više da prohoda?
Kada je na silu nosiš sa igrališta jer plače i želi da ostane sa drugarima, ili kada neće da o obuče baš tu lepu, novu, crvenu haljinu koju si joj kupila, kad je ona ljubičasta mnogo lepša?
Možda kad dobije đačku knjižicu? Indeks?
Možda kada ti prvi put dovede nekog stidljivog dečaka na prag, i sva srećna kaže: “Ovo je Jovan, moj dečko!”
Da li je odrasla kad od tebe čuje prvi put :”To, ipak, moraš sama da odlučiš. Ti najbolje znaš.”?
Ili kada dotrči kod tebe u sred igranja i kaže ti :”Mnogo te volim!”?
Ili, jednostavno, mora da odraste onog dana kad shvati da će neki pozivi ostati propušteni, i na te dve poruke niko neće odgovoriti?
